Šah (perzijski vladar, car, kralj) jedna je od najstarijih i najraširenijih igara na svetu. Šah je igra za dva igrača. Postoje 3 tipa šaha: klasični stoni šah, dopisni šah i problemski šah.
Šahovska ploča je kvadratnog oblika, podeljena u 64 (8×8) polja koja su obojena naizmenično belom i crnom bojom. Svaki igrač na početku šahovske igre ima 16 šahovskih figura, od toga osam pešaka, po jedan par lovca, skakača i topova, te kralja i kraljicu. Jedan igrač igra s figurama bele, a drugi s figurama crne boje.
Igra s ovakvom pločom i figurama postoji od 6. veka ali su se pravila o kretanju figura menjala. Bitna promena koja čini moderni šah posve drugačijom igrom od iranskog šatrandža, uvedena je oko 1470. godine, a utvrđena tek u 19. veku.
Šah poboljšava koncentraciju i razvija memoriju ljudi. Tokom šahovske partije fokus igrača je samo jedan cilj, a to je kako matirati kralja i pobediti protivnika s druge strane šahovske ploče. Šah razvija logičko mišljenje, a ponajviše promoviše maštu i kreativnost.
Šah pokazuje da se težak rad nagrađuje uspehom. Što se više vežba šah, veća je šansa da se postane bolji igrač. Istraživanjem novih ideja, šahista pokušava da predvidi buduće poteze protivnika i njihov rezultat. Šah je pravi test strpljenja, volje, živaca koncentracije i snage. On iskušava sposobnost psihološke interakcije s drugim ljudima, testira igrača kakav je u takmišarskom okruženju.
U šahu je kao i u životu: prava prilika se ukazuje samo jednom!
